ANTONIO KOREA

PROGRAM

1. Jürg Frey (b. 1953): Klavierstücke N° 2
2. Antonio Correa (b. 1982): Surface I
3. Antonio Correa: Abre los oídos/somételos/al silencio de las flores*
4. Antonio Correa: Two Days (iz projekta 49 dana)
Day 2
Day 11
5. Maeander (za klavir i efekte)** Yuji Takahashi (b. 1938)
6. Antonio Correa: Crème Brûlée*

*španski prevod haiku poeme Uejima Onitsura. Najuobičajeniji prevod na engleski:
True obedience
silently the flowers speak
to the inner ear

O programu

Bilo mi je važno da kreiram program za solo klavir, koji bi pokazao najnoviju muziku, ali i onu koja je popločala moj dosadašnji umetnički put i omogućila mojoj određenoj, aktuelnoj muzici da nekada referira na ekstreme.

Kada sam prvi put postao svestan muzike Freja (Jürg Frey) bio sam u fazi promene uodnošavanja sopstvene muzike: iz faze kada sam bio zaokupljen arkitekturom i formom, prebacio sam interesovanje na muziku koja se bavi trajanjem – kako se zvuk ponaša u vremenu, kako se vreme ponaša zato što je u njemu zvuk. Frejeva muzika je bila potvrda jer nije bila u horizontali. Upoznavajući se sa njegovom muzikom dobio sam osećaj da se bavim istraživanjem nečeg što je vredno i još važnije da može biti istraženo različitim sredstvima do onih velikog Kejdža (John Cage). Najveći deo Frejove muzike bavi se onim što mi nekada nazivamo „ostacima“ muzičkog sveta: Šta se dešava sa akordom kada se svira sa i bez pedala? Šta se dešava kada ponovimo odreženi interval više od 400 puta? Šta se dešava sa nama kada se muzika tako ponaša?

Ponekad (ovo će sigurno zvučati kao iznenađenje s obzirom da dolazi od strastvenog advokata ove vrste muzike) osećam da muzika mora biti dosadna da bi bila interesantna. Moramo biti pročišćeni dosadom da bismo otvorili nova vrata percepcije. Čini mi se da je ovo veoma slično svakodnevnoj situaciji, poput one kada pomerate limit gladi (pregladnite) i odjednom nakon tog trena prevazilaženja, izgubite apetit i prestane da budete gladni. Muzika se nalazi upravo u tom, veoma teškom za definisanje, prostoru u kome nepokretnost susreće pokretnost. Veoma je interesantno svedočiti ovome i kao izvođač i kao publika, ali potrebno je prevazići predrasude onoga šta muzika “trebada bude” kako bismo je cenili.
Onda dolazi moje delo: kolekcija škrabotina zvuka bez ikakave težnje i krajnji komentar koliko mi je potrebno mesto na kome je moguće kontemplirati. Život u velikom i haotičnom gradu uzima danak. Sve je brzo, sirovo, agresivno i najvažnije glasno. Shvatio sam da mi je potrebno mesto suprotno od ovoga, ili kako Radu Malfati (Radu Malfatti) kaže: “zatišje u oluji”. Moja muzika mora dozvoliti zvucima grada da se prožimaju i da im novi kontekst u kome se ponašaju drugačije. Muzika je ta koja mi daje da vidim koliko dugo akord može da se nastavlja do tačke kada ga više ne čujem. Škrabotine u programu su pokušaji drugačije perspektive kreiranja male personalne oaze.

Muziku Takahašija (Yuji Takahashi) spoznao sam preko bliskog prijatelja kada sam bio student i to je bilo pravo iskustvo otkrovenja.
Krivudave staze kojima izvođač prolazi zarobile su me: prilika da intervenišem iznova na istom materijalu kada god sam želeo, koliko god sam želeo, na koji god način da sam želeo, bila je nešto sasvim novo za mene u to vreme. Ovo je proizvelo duboki odjek u meni i postalo instrument mnogoh mojih kompozicija, ponajviše onih skorašnjih.
Šta ja najviše volim u sviranju njegove muzike je to što muzika raste i adaptira se svim promenama u pristupu koje izvođač želiš da zauzme, ali istovremeno muzika menja izvođača vodeći ga prema nepoznatim prostorima.

Biografija

Pijanista/kompozitor Antonio Korea () rođen je u jugoistočnom delu Kolumbije u malo gradu Popajan (Popayán).
Nakon Universidad del Cauca, preselio se u Bogotu kako bi nastavio studije klavira sa bugarskom pijanistkinjom Radostinom Petkovom (Radostina Petkova). Posvećen savremenoj klavirskoj i kamernj muzici od početaka karijere, Korea je premijerno u Kolumbiji izveo dela značajnih kompozitora: John Cage, Karlheinz Stockhausen, Morton Feldman, Earle Brown, Steve Reich, Philip Glass, Terry Riley, Simeon ten Holt, David Lang, Marc Mellits, Jacob TV, Evan Ziporyn, i mnogih drugih.

Član je i jedan od osnivača Als Eco Ensemble koji je hvaljen na kultnom Bang on a Can kao „jedna od grupa koja stalno širi granice univerzuma koji nazivamo muzikom”. Korea je i kopredsednik kurator Museo de Feas Artes (zajedno sa gitaristom i kompozitorom Lautarom Mantiljom trenutno baziranim u Bostonu). Konačno, konstantno vodi seriju koncerata pod nazivom The Roar of Nothing, posvećenu izvođenju dela kompozitora koji nisu pozanti kolumbijskoj publici.